Pre više od deset godina, posle jednog istraživanja, objavljeno je da je treći ponedeljak u januaru najdepresivniji dan u godini. Dr Klif Arnal, psiholog iz Velsa koji je uveo taj termin, rekao je: „Kraj januara je doba kada smo iza sebe ostavili praznike, slike sa novogodišnjeg dočeka počele su da blede, napolju je ljuta zima, a proleće i vedri dani nisu ni u najavi. To je dan kada većina osoba dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u „debelom” minusu u banci i „plusu” na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na – nuli”. Iako je ova njegova konstatacija često osporavana, veliki broj ljudi u Srbiji joj ništa ne bi ni dodali, ni oduzeli, osim možda dela o ljutoj zimi. Upravo zato, pokušaćemo da otkrijemo kako iz takvog raspoloženja možemo da se izbavimo, a u tome će nam pomoći Vanja Bokun.
■ Šta čovek, koji je i fizički i mentalno zdrav, može da uradi da bi tokom ovih sivih dana osećao bolje, ali u okviru realnih okolnosti?
Pre nego što predložim konkretne korake, pozivam vas da obratimo pažnju na samo sivilo koje obično prati šaroliku prazničnu atmosferu. U našem predivnom ljudskom iskustvu pružene su nam nijanse svih boja. Svetle boje su najčešče povezane sa ispunjavajućim iskustvima radosti, sreće, deljenja i užitaka, dok su tamne boje povezane sa mračnim iskustvima letargije, melanholije i tužnog mirovanja. Skloni smo da ih posmatramo kao polarne suprotnosti. No, kako mi je mudra žena po imenu Ivon Delaflor jednom rekla – najsigurnije mesto u kojem smo ikada živeli bila je majčina utroba, koja je ujedno i najmračnije mesto.
Mi smo moderni ljudi i uspeli smo da se kroz um, delovanje i tehnologiju odvojimo od prirodnih tokova, ali naša biologija nije. Ona traži da u skladu sa prirodnim ciklusima i mi uđemo u stanje mirovanja i mraka kako bismo iz njega izrodili nove ideje. To ne znači da ulazimo u depresiju i predajemo se ovim usporenim periodima na destruktivne načine – naprotiv – traži od nas da se „sivilu“ prepustimo kroz mekana, kreativna zadovoljstvo.
Pozivam vas da probate da u jednom sedenju na papiru ispišete pedeset stvari koje volite, u kojima uživate i samo vidite šta će da se desi – koje će se boje sve pojaviti u vašem iskustvu. Možda će vas pozvati da krenete jednu po jednu da ih ispunjavate – gde je onda sivilo, gde je letargija?
■ Da li je, nekad, bolje prepustiti se tom “njanjavom” raspoloženju, čekajući da prođe, nego terati sebe na akciju?
“Njanjavo” raspoloženje je samo površina jednog divnog kreativnog stanja koje se tada javlja unutar nas. Možete da zamislite žir ispod snega koji miruje da bi uz veliku prirodnu silu izrastao u božanstveni hrast. Način na koji ta hibernacijska stanja možemo da koristimo jeste da utonemo dublje u njih i osetimo njihovu toplinu i ušuškanost, a zatim da tako “unjonjani” damo našoj divnoj mašti da stvara, da se zapitamo kako bi izgledao naš savršeni dan, da razmišljamo na koje slikovite destinacije bismo voleli da otputujemo, koje arome, ukuse i mirise bismo voleli da iskušavamo, sa kakvim ljudima bismo uživali da podelimo ta iskustva. Iz takvih, naizgled lenjih perioda se vraćamo akciji potpuno revitalizovani i istinski spremni da vizije prenesemo u dela.
Savetujem praksu, koju i sama upražnjavam u ovom mesecu: ugasite televizor, pronađite novu melodiju (recimo ukucajte u Youtube reči vatra, opuštanje, zima; engl. fire, relax, winter), ušuškajte se na kauču uz omiljeni topli napitak i u poludremežu samo gledajte šta vam se pojavljuje u mašti. Prepustite se tom luksuzu koji ne košta ništa, a menja sve.
■ Koje greške najčešće pravimo, a upavo one nas dovode do melanholije?
Osnovna greška koju pravimo je što insistiramo da smo mi u pravu. Pod tim mislim forsiranje da objasnimo, shvatimo, kao buldožer razrovimo to prirodno “sivilo” i na veštačke načine ubedimo sebe da sa nama nešto nije u redu. Prisetite se šta većina ljudi čini kada se pojavi zimska letargija – pije više kafe, prepričava svoju konfuziju, jede emotivnu hranu, izlazi više, puši više ili još gore – krene sa dijetom i iscrpljujućim treniranjem. Biološki, sve ove aktivnosti iscrpljuju organizam koji je podešen na hibernaciju i vode ka dizbalansima svih vrsta.
■ Da li, uopšte, ima smisla donositi novogodišnje odluke, kad smo od mnogih već odustali?
Novogodišnji period je vrlo zabavan za svakoga ko ceni ljudsko iskustvo – možete sa puno ljubavi i saosećanja da napravite kokice i duboko se zavalite u fotelju slušajući druge kako okreću novi list u životu. Prirodno, mi osećamo impuls novog kalendarskog perioda, ali neprirodno prvo skačemo na ciljeve koje nam diktira neko ili nešto spolja – da izgledamo tako i tako, da razmišljamo onako, a ne ovako, da se odreknemo stvari koji nam se zapravo ne odriče i onda – on tih ciljeva odustajemo. Kada se spojimo sa iskustvima i stvarima u kojima istinski uživamo (vežba sa početka) ona su i motiv i nagrada i vozilo i cilj, jer budimo iskreni – kome se ispunjavaju tuđi snovi?
■ Iako je trećina januara već iza nas, mnogima je teško da povrate radni elan, koji su imali u decembru, mada su se tokom praznika odmorili. Šta možemo da uradimo?
Možemo jednostavno samo da krenemo da radimo. Ako radimo posao koji volimo, on će nam sam brzo povratiti momentum, ali je bitno da mu se vratimo. Ako se bavimo poslom koji ne volimo, onda će nam biti od vitalne važnosti da u njega ubacimo male epizode zadovoljstva, koje nekada preplave ceo dan novim elanom. Recimo, umesto službenog rokovnika koristićemo svoju “magičnu svesku” i olovku ili ćemo u toku dana na svakih nekoliko poslovnih aktivnosti poslušati kratko predavanje, istegnuti se, umesto kafe pauze poći u šetnju, dodati cimet u našu kafu i par minuta samo uživati u njegovoj aromi, itd.
