Mnogi ljudi ne zarađuju ništa ili dovoljno, da li to znači da imaju neke blokade vezane za novac?
Živimo u vremenu “rada na sebi” koji je u pogledu novca kreairao krivu sliku kako ljudi koji nemaju onoliko novca koliko žele imaju psiho-energetske blokade. Blokada se u najširem smislu manifestuje kao nepoznata sila koja sve naše pokušaje da ostvarimo željeni cilj na neobjašnjiv način obara. Kada blokadu razmotamo, vidimo da se svodi na određeno emotivno stanje koje se ponavlja i boji naš stav prema životu. Recimo, kada smo razočarani (emotivno stanje) kroz naš um će da se roji niz misli koji čine da se život čini nepravednim, da se drugi ljudi čine zajedljivim, te da im se ne može verovati, a da smo mi u tom emotivnom stanju ostavljeni sami bez podrške. Ovakva unutrašnja situacija je pokretač niza ponašanja koje je sputavajuće i u pogledu novca i u pogledu ljubavi.
No, često se dešava da po pitanju zarađivanja i generalno sticanja materijalnih dobara ljudi nemaju osnovnog tehničkog znanja. Ideju o blokadu kreiraju sami u nedostatku drugih izgovora. Nisu uzalud toliki nivoi obrazovanja neophodni da bi neko bio broker na Wall Street-u ili prodavac nekretnina.
Ono što se od nas u današnje vreme traži jeste da preuzmemo odgovornost za svoju trenutnu finansijsku situaciju i sagledamo šta treba da uradimo kako bismo je unapredili. Ljudi koji imaju otvorene tokove novca u svom životu su spremni da donose vrste odluka na koje većina drugih nije spremna – da naprave taj neugodan poziv, da otvoreno pričaju o novcu sa drugima, da potražuju ono što im se duguje, da adekvatno naplaćuju svoje usluge.
Da li su te blokade možda genetske?
Blokade izobilju u svakom pogledu se delom nasleđuju, a delom grade kroz svakodnevne odluke. Recimo, mi kroz materijalnu genetiku nasleđujemo takozvane gene siromaštva, koji su utisnuta sećanja naših predaka na određene teške situacije. Kome su preci živeli u ekstremnoj gladi će imati aktivirane gene u svojoj DNK koji će ih vući da prekomerno jedu, na primer. Biološki, ovakva aktivirana genetika ume da obuhvati čak 6 generacija, što naučna istraživanja potvrđuju. Zato se kaže da se glad, trauma i strah nasleđuju i prenose kroz generacije. No, pored biološke genetike, takođe nasleđujemo okruženje, njegove priče, mitove i uticaje, što kod većine ljudi igra presudnu ulogu u samostalnom odlučivanju.
Kako se blokade otkrivaju?
Blokade se najlakše prepoznaju u situacijama u kojima znamo šta treba da kažemo, učinimo i promenimo, ali nemamo snage. Hronično kasnimo da plaćamo račune, iako znamo do kada je rok, pa nam se obračunava zatezna kamata. Znamo da je vreme za povišicu, ali odlažemo razgovor. Nemamo novca, a nećemo da zovemo dužnike. Tu je reč o unutrašnjim programima koji nas na očigledan način sputavaju u svakodnevnim odlukama. Još opasnije su pojave u životu zbog kojih nam se čini da jednostavno nismo rođeni pod srećnom zvezdom. One spadaju u nesvesne programe, za koje je svakako neophodna stručna pomoć kako bi se osvestili i integrisali na pravi način.
Kako da neko ko ne živi izobilje osvesti da je univerzum pun izobilja za sve i „ukači se na tu energiju“?
Iskustveno, izobilje je u našoj neurologiji. Osećaj izobilja je prisutan kada smo ispunjeni onim što imamo ma koliko to bilo. Poznajem ljude koji zarađuju prosečne plate, ali ih usrećuju skladni odnosi, druženja sa dragim osobama i putovanja do te mere da se čini da uvek imaju novca za sva ta iskustva. Iskreno im se raduju i u njima maksimalno uživaju. Sa tim dolazi i prirodan osećaj zahvalnosti, koji je zapravo osećaj imanja-izobilja.
Međutim, veliki broj ljudi ne može neurološki da oseti zahvalnost, jer žive u anksioznosti, brigama i melanholiji. To ih sprečava da uživaju u iskustvima čak i kada su im poklonjena. Takvi ljudi su i u pogledu novca i u pogledu ljubavi kao rupa bez dna, jer čim zadovolje jednu potrebu, odmah se pojavljuje druga.
Nekome ko ne živi izobilje prvo bih savetovala stručnu pomoć, jer je to najbrži način da se štetna emotivna stanja saniraju. Sve ostalo je vrtenje u krug od jedne besplatne vođene meditacije na Youtube-u do druge.
Šta je keš mašina?
Keš mašina je ime praktičnog protokola koji preporučujem svima koji žele da budu izvor svojih novčanih tokova SADA. U srži protokola je pitanje – ŠTA MOGU DA PONUDIM SVETU SADA ŠTO ĆE MI DONETI NOVAC? Dakle, postavlja čoveka sa resursima koje ima u sebi ovog trenutka, bez dodatnih obuka i investicija u centar sopstvenih tokova. Neki kažu da je “opasno” ljudima stavljati ovakve protokole u ruke i tu se slažem – jako je, jako opasno, jer kako bi ovaj svet izgledao kada bi samopouzdanost bila dostupna svima? Kome ne bi bilo od koristi?
Zašto je važno da sebi postavljamo pitanje KOLIKO NOVCA MOGU DA GENERIŠEM UPRAVO SAD?
Pitanje je otvorenog tipa koje dozvoljava našoj biologiji i podsvesti da se igraju u korist željenog rezultata. Kada kažem podsvesti, mislim na kreativne načine koje nam se otvore kada dopustimo pitanju da radi. Probajte – pa, javite. Proces je malo magičan I malo logičan.
Koji je prvi korak koji možemo da učinimo kako bismo manifestovali-generisali novac?
Prvi korak je da donesemo odluku. Tu ne mislim na onaj osećaj kada kažemo “bilo bi lepo,” pa se potajno nadamo da će da nam padne sa neba. Ne, mislim na čvrstu odluku da ćemo svojim talentima, znanjem i resursima da pokrenemo (bukvalno) čitavu božanstvenu mašineriju stvaranja i situaciji promeniti tok. Zato volim da kažem – kada odluka padne, čarolija počinje. Nema vraćanja na staro.
Zatim da napravimo listu načina na koji SADA možemo doći do novca I bacimo se na posao.
Koja je najdelotvornija tehnika po vama, a koja nas može otvoriti za izobilje?
Kako godine prolaze, više shvatam da nije toliko do tehnike, koliko je do osobe. Tehnike svakako predstavljaju sjajne načine da se određena stanja saniraju, integrišu i promene, ali sama po sebi neće odjeknuti kao pravi mentor koji vas vodi kroz proces. Toni Robins nije to što jeste zato što je sjajan govornik ili samo zato što raspolaže određenim tehnikama. Sjajan je, jer njegova unutrašnja integrisanost i samo stanje bivanja u trenutku ljudima pomera svest.
Ono što svima savetujem je da pronađu osobu koja ih “pomera” i rade sa njima, jer je i tehnika i praktikanata na pretek.
Ako pak, ne želite da radite sa učiteljima i mentorima, onda savetujem da pronađete tehnike opuštanja i otpuštanja stresa i napetosti iz tela, te naučite kako da ne negirate sputavajuće emocije. Sve je u neurologiji – ona je tačka gde govore i svest i podsvest i nadsvest.
Koliko su strahovi od nemaštine i štednja za crne dane ustvari opasni po nas?
Strahovi su slutnja i predskazanje, jer u nama žive kroz emociju i konkretnu viziju u umu. Iako strahujemo od nečega iz budućnosti, mi to iskušavamo u sadašnjosti, te sami vidite šta namena novce u te svrhe može da podstakne. No, ko ostavlja novac sa strane je svakako savesna i odgovorna osoba. Ono što se mora imati u vidu su neki troškovi koji se lako daju predvideti, za koje neki ljudi odlučuju da štede. Recimo, bolest drage osobe, starenje roditelja, odlazak na bolovanje zbog operacije itd. – nekima mogu izgledati kao čuvanje novca za crne dane, a zapravo su racionalne odluke.
Koji je vaš savet za ljude koji imaju prekid dotoka novca?
Moj savet je da preuzmu potpunu odgovornost, bez obzira kako se u toj situaciji našli. Zatim da sagledaju koji niz odluka ih je tu doveo i bace se na posao. Živimo u eri interneta, gde je samostalno kreiranje posla lakše nego ikada do sad. Nema opravdanja.
Možete li podeliti priču o vašem iskustvu sa keš mašinom koja vam je otvorila put ka edukaciji koju ste tad želeli a niste znali kako ćete je platiti?
Rano sam se osamostalila, počela da zarađujem i kroz stipendije gradim karijeru u inostranstvu. No, nisam sa sobom nosila zapadnjačko znanje o novcu, jer su me podigli naši roditelji koji su se uvek odlično snalazili i u najcrnjim vremenima. Naučila sam da je novac nešto čega ima i nema, da se od srca deli, ali da se svojim radom uvek stvara. Imala sam puno želja, lepo sam zarađivala i za veće investicije se oslanjala na kredite. To je bilo održivo kada sam bila devojka, ali kada sam postala supruga i majka shvatila sam da moram da preuzmem veći stepen odgovornosti. U jednoj naizgled bezizlaznoj situaciji pojavila se mentorka za koju sam znala da će mi pomoći da ostvarim ogroman cilj, ali sam morala u vrlo kratkom roku da generišem nekoliko desetina hiljada dolara. Ja sam se obavezala, jer sam duboko u sebi znala da ću novac da generišem, iako će to potpuno uzburkati trenutni status quo u životu. Uplatila sam malu sumu, kao simbol obavezivanja i odmah se bacila na rad. Odluka da verujem sebi i životu bila je epskih razmera, jer u startu napravila mentalno pomeranje da me ništa i niko neće pomeriti sa cilja (odluka-obavezanost-rešenost). Drugima savetujem da ne dozvole sebi da ih određena suma novca skrene sa realizacije neke želje samo zato što je “velika.” Uvek ima sistem da se do nje na zdrav i pošten način dođe.
Zašto je važno da se obavežemo da ćemo nešto platiti iako nemamo novac u tom momentu?
Prvo da budem jasna, ne savetujem da se ljudi slepo obavezuju na uplate za koje nemaju pokrića. Ne može osoba da kupi auto na kredit, a zna da nema novca za rate. Ono što savetujem je da se napravi čista odluka i preduzmu jasni koraci, kako da se do novca dođe, naročito ako znamo da je investicija za naše najviše dobro. To je ta odluka koja menja tok stvari.
