“… a great remembering of our innocence will emerge in humanity, because the first vessels of the new human destiny will all be children… We cannot yet imagine that kind of cosmic consciousness, but it will soon come pouring into the world like a great breaking wave.”
Richard Rudd
“Kakvo je to ime Matea? Bez J?“
Susretala sam se sa ovim pitanjem svakodnevno po rođenju moje ćerke, kao i sa komentarima.
„Strano, a naše.“
„Otkud ti uopšte ideja?“
„Ko se od nas tako zove?“
„Ne znam šta je nejasno, Matea je primorsko ime,“ rekla bih svakom želeći da skratim taj deo razgovora.
„Jeste, u Splitu.“
Iskreno da vam kažem, nisam osećala obavezu da išta objašnjavam, jer ja joj nisam to ime dala. Moja ćerka je sa tim imenom meni došla, no to ću vam otkriti kasnije.
Matea, Matea…
Van nacionalnosti i religije…
Matea, Matea…
Van tradicije i običaja…
Matea, Matea…
Van karme i nasledstva…
Matea, Matea…
Mamina tiha mantra…
Godinama se već govori o talasu visoke svesnosti koja će da zapljusne planetu – o deci novog doba. Mnoge od nas ti tekstovi raduju i bez obzira koliko je vremena prošlo od njihovog objavljivanja i dalje govorimo o deci budućnosti. S vremena na vreme, osvane i neki senzacionalni video o mališanima sa nesvakidašnjim sposobnostima koji su već tu, ali oni se uvek rađaju u nekim kineskim selima, u siromašnim stranim porodicama ili po sirotištima daleko od naše svakodnevnice.
No, malo se ko zapita otkud tolika nova imena među našom dečicom – svaki mali Tigran, Kozmo, Lav. Svaka Lena, Sara, Petra… Matea. Ko je njima dao ta imena? Skloni smo da komentarišemo kao pomodarstvo roditelja, a tiho se pitam da li ne vidimo ono što je očigledno.
Vidite, meni se moja ćerka javila dve godine pre nego što sam je rodila. Pojavila mi se u mislima dok sam previjala tada šestomesečnog sina. Njen izgled nisam mogla da vidim, ali sam mogla da osetim njen temperament, prirodne sklonosti i mangupluk.
Bila je brbljiva i zamolila me je da se spremim, jer želi da dođe na ovaj svet.
Ja tada nisam imala posao, živeli smo u Italiji gde je Nikola bio na ugovoru i gde sam ja većinu dana provodila sa sinom – tada bebom. Znala sam da je došlo vreme da „krenem“ sa svojim životom, ali nisam znala kuda. Nisam ni znala da čitam impulse iz tela koji su mi jasno stavljali do znanja da se nešto veliko kotrlja ka meni iz budućnosti, te sam dan za danom pokušavala da iz čistog etera materijalizujem svoje sledeće korake.
Zato i ne treba da vas čudi što sam tada, među smrduljavim pelenama u toj sobi u Italiji odmahnula na poruku svoje nerođene ćerke i saopštila joj da nisam spremna da ponovo budem majka, podvodeći taj neobični susret pod hormonsku fatamorganu.
Matea, Matea… Staro Hebrejsko ime koje znači Dar od Boga.
Vidite, kroz osmeh da vam kažem pre nego što pređem na stvar, još jedna stavka koja nam promiče je da uporno mislimo da mi stvaramo našu decu, sve te male devojčice i dečake neobičnih imena – kroz prostu biologiju.
Hmmmm…
Nedugo posle našeg susreta, osećala sam prisustvo svoje nerođene ćerke u mislima i u telu. Javljala mi se s vremena na vreme samo kroz senzacije i donosila mi neobičnu blagost praćenu mirom.
Hormoni i mašta, mislila sam dok sam gurala kolica po ulicama Rima i odmahivala.
No, vrlo brzo su stvari počele da se ubrzavaju u našim životima i kao po unapred utvrđenom šahovskom rasporedu, Nikolu, sina Stanka i mene ponovo je razdvojio Atlantik. Na momente smo se glasno pitali kakav nas je tajfun sad pomeo i da li će naša mala porodica opstati razdvojena, ne videći da korak po korak da naši životi poprimaju novi oblik.
Matea, Matea…
Pojavila mi se ponovo, mesecima kasnije kroz viziju američke šamanke.
„Ti ideš odavde, ne ostaješ u Denveru. Ideš u neku zemlju sa vodom i belim kućama sa crvenim krovovima. Tvoja ćerka čeka da je rodiš.“
Hmmmmm…
„Jel se baviš pisanjem? Vidim ti dosta knjiga. Ti se više ovde nećeš vratiti.“
Matea, Matea…
Dok kucam ovo, moja ćerka me prekida. Probudila se, gleda me i smejulji se. Dve knjige, brojni programi, stotine klijenata, putovanja, konferencije, međunarodne licence, doktorska disertacija, magazinski članci, televizijska pojavljivanja – dve godine kasnije.
Pri našem prvom susretu bile su samo bratove prljave pelene i zbunjenost.
Ko je tu koga rodio?!
Matea, Matea… Božji Dar… Tiha mamina mantra…
I mislim sada, dok me ponovo obliva radost, otkud tolikim roditeljima toliko neobičnih novih imena za balkansku decu? Da li su i njima, kao i meni ta imena samo bljesnula pred očima, a zatim se ugnjezdila u srcu tokom neobavezne vožnje gradskim prevozom ili su im se javila kroz snove, knjige stranih autora i filmove?
Javite mi ako znate.
Matea, Matea… Božji Dar… Mamina tiha mantra…
Radost…
Matea, Matea…
Ljubav…
Matea, Matea…
Suze…
Oni su tu.
VBP
